1 na 
        1

Ilija Lukić nije krio iskreno zadovoljstvo  kad smo mu rekli da su Dimitrije Davidović-Dača i on imenovani za najuspešniji inostrani trenerski tandem koji je u poslednje dve decenije radio na području Bliskog Istoka. No, iako vidno raspoložen, nije delovao iznenađeno. Dižući obe ruke u vazduh, rekao nam je: ,Da, uradili smo tamo neke dobre stvari...I pokupili puno trofeja'.

Ostvarili ste rezultate bez presedana u Saudi Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U čemu se sastojala tajna tih uspeha?
- Pre svega, u napornom radu po najsavremenijim metodama, i u insistiranju na ovon što je bitno. Pritom imajte u vidu da je često bilo reči o klubovima u kojima su predhodno na trenerskoj klupi sedela i takva svetska imena kao što su Didi, Skolari ili Zagalo.

Koje je dosada vaše najveće trenersko dostignuće?
- Pored takmičarskih uspeha i niza osvojenih trofeja, ponosim se i brojem reprezentativaca koje sam lansirao ili trenirao u različitim zemljama, od Tunisa do Saudi Arabije. Bilo ih je, koliko se sećam, više od 200. 

Da li nekog od njih posebno pamtite?
- Da, reč je o nekadašnjem zambijskom asu Godfreju 'Ukaru'  Čitalu (Godfrey Ucar Chitalu) koji je, na žalost, tada već u ulozi menadžera njihove reprezentacije, stradao 27. aprila 1994., u avionskoj nesreći na letu za Senegal.

Da li  vas još uvek drma ,fudbalska groznica'?
- Još kako! Nema ni danas te utakmice koja me ostavlja potpuno ravnodušnim.

Čuli smo od mnogih igrača da su vaši treninzi ostali zapamćeni kao zanimljiviji i korisniji od onih koje su im držali neki moguće od vas slavniji treneri?
- To neka kažu drugi.

Kakav fudbal, u stvari, igraju vaše ekipe?
- U najkraćem: ,dubinski', brzo, uz tzv. grupisanje i naglašenu kolektivnost.

,Viđeni' ste kao strog trener. Da li ste i koliko bili ,striktni' i u radu sa tzv. velikim igračkim imenima?
- Nikada nisam imao problema sa igračima, bez obzira da li su oni bili ,veliki' ili ,mali'.

Da li rado prihvatate rizike?
- Da, i to je, sasvim sigurno, bitan deo moje ,trenerske prirode'.

Trenutak najvećeg zadovoljstva?
- Bilo ih je toliko da mi je zaista teško da izdvojim bilo koji posebno.

Poznat je vaš, tzv. Lukićev model rada. Da li ga menjate u zavisnosti od prirode i zahteva kluba u kojem ste?
- Svaki klub je različit. Sredina, pogledi na život, klima, nisu isti u Evropi, Aziji ili Africi, na primer. Otuda morate da znate gde ste. U okvirima onoga što je klub zacrtao kao sopstveni cilj, vi morate da prepoznate ono što je dobro, što može da donese rezultat. Znate, svako od nas ima neku svoju ideju koji je to pravi stil igre, prava taktika, ali to se mora ponekad i usklađivati, od kluba do kluba.

Šta na kraju ostaje kao najvažnije?
- Najvažniji je krajnji rezultat. I to nije nikakva filozofija, to je činjenica.

Zašto su srpski treneri toliko uspešni širom sveta?
- Jer dolaze iz zemlje koja je među najjačim u svetu kad je reč o talentu za kolektivne sportove (igre).

Kažu da niste baš uvek u ljubavi sa medijima?
- Moguće. Naročito kad pišu neistine.

Da li se fudbal se mnogo promenio tokom poslednjih nekoliko godina?
- Fudbal je doživeo strahovitu metamorfozu. On se i sad menja, takoreći svakodnevno. Ko to ne prihvati kao neminovnost, nepovratno zaostaje.

Koja je evropska liga, po vama, trenutno najjača? Otkud sva četiri engleska predstavnika u četvrt-finalu Lige evropskih šampiona?
- Najjača je engleska Premijer liga. Tamo je najviše vrhunskih svetskih asova, i tamo rade trenutno najbolji treneri na svetu. Njihova dominacija u Ligi šampiona je potpuno logična posledica svega toga.

Da li ste nekad poželeli da trenirate neki od evropskih klubova?
- Da, da. Bio sam vrlo blizu toga, i to ne tako davno.

To se, ipak, nije dogodilo. Jeste li bili suviše ,zahtevni'?
- Možda i jesam, ali ne u pogledu para.

Da možete da promenite makar jedno od pravila u fudbalu, koje bi to pravilo bilo?
-  Načinio bih dve promene: povećao dimenzije gola, i pomerio ,liniju ofsajda' sa centra na 35m od oba gola.